Tick -Tock Tick -Tock…. time is running out! Jedan od kultnih britanskih pank bendova, Peter and the Test Tube Babies, vraća se u SKCNS Fabriku posle 10 godina, u subotu 17. februara, a kao lokalna podrška nastupiće bend Fiskalni račun iz Bečeja. Cena karte je 1500 dinara, a upad na dan koncerta je 1800. Toliko o servisnim informacijama.
Posle dužeg preslušavanja diskografije Peter and the Test Tube Babies, inspirisan njihovim dolaskom, došao sam na ideju da napišem kratku recenziju njihovog drugog albuma, „The Mating Sounds Of South American Frogs“ za koji smatram da je njihov trademark, a takođe i jako važan za čitavu punk scenu. Ako pitate ljude sa novosadske punk scene, uvod o ovom sjajnom punk/oi bendu nije neophodan, s obzirom da se u Novom Sadu osećaju domaće, a u prilog tome govori podatak da im je ovo šesti put da gostuju. I gle čuda, bend je jako uticao na tamošnju lokalnu pank scenu, posebno u gitarskom smislu.
Bend je nastao 1978. godine u Brajtonu, kada su debitovali na vinil kompilaciji „Vaultage 78: Two sides of Brighton“, pesmom „Elvis is Dead“. Jula 1980. bivaju predstavljeni u magazinu „Sounds“. Dve godine kasnije, izlazi njihov prvi album „Pissed And Proud“ u izdanju No Future Records. To je live album, a kao razlog za to naveli su da im je tako bilo lakše i jeftinije, haha.
U početku ih je odlikovao brz i „prljaviji“ pank zvuk, na momente su zvučali čak i neozbiljno. Njihov „snorky sense of humor“ u pesmama, simbolizuje ih i dan danas. Sa ovog albuma bih izdvojio dve stvari, „Run Like Hell“ i „Maniac“.
Nakon „Pissed And Proud“, koji je bio dobar debi album, kockice polako počinju da se slažu i 1983. godine izlazi studijski album „The Mating Sounds Of South American Frogs“ u izdanju Trapper Recordsa. Iste godine, album se našao na 4. mestu „Indie Chart“ liste. Lirski, i dalje je to bilo sličnom nivou kao i ranije, ali ono što ih je definitivno formiralo kao bend, jeste gitarski potencijal Dereka Greeninga koji dolazi do potpunog izražaja na ovom albumu. To se najbolje primećuje na pesmama „Let’s Burn“ i „Blown Out Again“, koje su uz „Whimpeez“ i „The Jinx“, svakako najveći hitovi. Derek je već imao iskustva sviranja u bendu, pošto je bio član grupe „Flesh For Lulu“, koji su tada bili mnogo poznatiji od PTTB-a. Produkcijski zvuče znatno bolje nego na prvom albumu, a tu su i prateći ženski vokali u pojedinim pesmama poput „September, Pt.2“, One Night Stand“. Sve u svemu, album je kolekcija punk himni, kao što su „No Invitation“, „Pissed Punks (Go for it)“, kao i već pomenuta „One Night Stand“, koji u potpunosti opisuju frazu „punk rock lifestyle“.
Dok sam pisanje privodio kraju, u pozadini je išla pesma „Guest List“, kao sjajna uvertira za ono što nas u subotu čeka.
„Get me on the guest list, go on just me, get me on the guest list, get me in free…“
Still pissed, still proud!