Sinoć smo konačno bili na koncertu u Okretnici, na putu do tamo a i nazad smo u par navrata spominjali ovaj sajt koji će za neki dan biti svima dostupan da pročitaju ove redove. Rekao sam da bi bilo lepo da neko i sklopi par rečenica i napiše utiske sa ovog benefit koncerta, i danas dobijam sve ovo dole…. Hvala Rošketu i Duletu koji su napisali prvi koncertni izveštaj za BTS sajt!
Miloš
Prosto mi je neverovatno da sam, a samim tim i ostatak ekipe, poslednji put u Okretnici bio još 6.11.2022. Bila je to nedelja, i fenomenalna svirka Apsurda i Mižerije. Nama je prevoz uvek problem, i to je u principu jedini razlog zašto propuštamo (i propuštaćemo) gomilu dobrih svirki. Juče je situacija takođe bila neizvesna do nekog razumnog termina za donošenje odluke. Na kraju, nas četvorica koji smo uglavnom najredovniji posetioci koncerata koji dolaze iz Smedereva, krećemo put Beograda.
Kada smo stigli, dvorište je već bilo solidno popunjeno, a slična situacija je bila i unutra. Iskoristili smo činjenicu da je broj prisutnih ljudi još uvek omogućavao nesmetano kretanje i odmah obavili ono glavno – ostavili donaciju. Naravno, razlog zašto ovo pominjem nije nikakva namera da se hvalimo, već čisto skretanje pažnje da je taj čin od krucijalne važnosti. Ovo se ne odnosi samo na ovaj događaj, čiji glavni cilj i jeste bio skupljanje pomoći, već i na svaki drugi jer postoje troškovi koje treba pokriti. Moramo biti solidarni i učestvovati svi, ko je koliko u mogućnosti, da bi koncerata bilo i u budućnosti. No, o ovome se dosta polemisalo u poslednje vreme, naročito na internetu, tako da nema potrebe zadržavati se na ovoj temi, uz nadu da su svi koji sebe smatraju delom scene razumeli njenu važnost. Još tokom naših poslednjih poseta Okretnica je već tada bila premala za sve koji je posećuju. Nakon ove pauze koju sam pominjao na početku, čini mi se da je sada situacija još gora. Pod ovim „gora“ to mislim u skroz pozitivnom smislu, drago mi je da sve više ljudi dolazi na svirke, i da tu ima toliko različitih generacija. Meni je Okretnica stvarno draga, i uopšte mi ne smeta što me stalno neko gazi, gura ili što ne mogu da podignem ruku. Da sam u Beogradu sigurno bih boravio u njoj što češće mogu. Čak mi se ponekad dešava da sretnem nekog, u nekoj ulici u Beogradu, i prepoznam ga iz Okretnice. Beograd sigurno zaslužuje veći prostor, ali Okretnica ima dušu 😊
Svirku je otvorio Kpax, kome je ovo bila prva svirka sa novim bubnjarem. Posle manjih tehničkih problema, iz nekog trećeg ili četvrtog pokušaja uspešno započinju svoj set koji se sastojao od starih, ali i pesama koje će se naći na novom albumu. Koliko znam taj drugi album je planiran za ovu godinu, a na osnovu novih pesama koje smo čuli, mogu da kažem da neće zaostajati po kvalitetu za prvim. Potajno se nadam da će se na njemu naći i Zanin Vlak, iako tu obradu ne sviraju već duže vreme.
Nakon njih sledi Urlik. I oni su imali problema da započnu svirku ali to im nije smetalo da pokažu koliko dobro i uvežbano zvuče. Pre nekih 10ak dana su izbacili singl, koji je, ako sam dobro shvatio, najava njihovog prvog albuma koji će se pojaviti u izdanju Geenger recordsa.
I treći bend večeri bio je domaći. Nagøn je svoj set fokusirao na pesme sa, sada već prošlogodišnjeg, izdanja „Generations of the Wasteland“, ali bilo je tu i podsećanja na prvo izdanje + neizostavna obarada Nabata. Nezvanično, uskoro dobijaju pojačanje u vidu još jedne gitare.
Vršnjačko Nasilje ovog puta nije počelo sa „Praznim pričama“, ona je bila druga na spisku. Ređale su se pesme sa demo izdanja, prožete pesmama koje će se naći na prvom albumu, koji takođe treba da izađe u toku ove godine. Izostale su „Prolaze godine“ i obrada Angelic Upstartsa, stvari koje su redovno svirali svakog puta kada sam ih gledao.
Predivno veče zatvara Nabla, kojoj je ovo prva svirka nakon 20ak godina. Povratak je bio planiran za Smederevo par nedelja ranije, ali se ipak desio u Okretnici. Otprašiše i oni pošteno, publika aktivna za vreme njihovog nastupa, kao uostalom i tokom cele večeri. Na kraju dva puta „izlaze“ na bis, i masa kreće da se razilazi.
Pošto znam da je na prvom benefitu skupljena značajna suma novca, ni ovaj drugi ne bi trebalo da zaostaje po tom pitanju. Sve pohvale za organizatore, bendove, sve koji su inicirali da se organizuje ovaj dodatni benefit, koji nije ni bio planiran. I naravno, pohvala za sve koji su prisustvovali. Svi zajedno smo lepo proveli veče (i to sa dobrim ciljem). SAWA fest je potvrđen za ovu godinu, termin je od 18. do 20.07. Najvažnije je da uz pomoć hcpunk zajednice nastavlja da živi, a ja se nadam da ću ove godine sa ekipom po prvi put otići tamo.
Roške BTS
“Gradimo scenu, a ne karijere!”
Rano jutros došao sam sa SAWA benefit koncerta održanog u AKAB Okretnici, koji je organizovan na inicijativu bendova i ljudi koji nisu mogli da prisustvuju prvom benefitu, a sve u cilju prikupljanja finansijske pomoći za saniranje štete na SAWA festivalu. AKAB Okretnica bila je jedinstveno mesto za ljubitelje čvrstog zvuka. Odavno je to mesto gde se neguje takav zvuk. Teško da mogu recima opisati amtosferu kakva je bila večeras onom ko nije bio, a oni koji su prisustvovali tome, složiće se sa mnom. Potrudiću se da svoje impresije podelim sa vama u svom prvom izveštaju. Pa da počnemo…
Stigao sam malo pre 20h, bendovi su polako pristizali. Vrzmao sam se okolo, otišao do šanka po pivo i da bacim koji dinar u kutiju za donaciju. Dok sam čekao ortake iz Smedereva (Breaking the Silence), rešio sam da vreme prekratim razgledajući merch i ćaskajući sa ekipom iz Novog Sada. Nakon nekog vremena, momci su stigli i svi smo bili kompletni. Veče je moglo da počne.
Dobra organizacija i nacin na koji ljudi iz AKAB Okretnice pristupaju svakom gigu je jasan “No headliners, no support bands” i mislim da je tako jedino ispravno. Svi smo tu jedni za druge i jedni zbog drugih, sto bi Mige rekao: “Gradimo scenu, a ne karijere, imamo drugare, a ne menadžere!”. Sve je krenulo nesto posle 21h. Želim da istaknem genijalne bendove, Krax!, Urlik, Nagön, Vršnjacko nasilje i Nabla. Svih pet su zvučali vrlo moćno, odradili su polusatne rokačine, profi, bez ijedne zamerke. Gledaš bend za bendom i ne veruješ kako jedni i drugi kidaju. Koncert je otvorio Krax! pesmom “Naš trenutak”. Moćni ex YU postpunk from another dimension. Momci su razvalili. Sve je bilo na mestu. U polusatnom nastupu smešteno je desetak pesama, od kojih je jedna bila omaž KUD Idijotima, koje te dobro voze i teraju u prve redove ispred bine. Kada su završili, Zoka i ja smo otišli u dvorište da uhvatimo svež vazduh i malo saberemo utiske, ali nije bilo mnogo vremena za to, jer su posle kraće pauze mesto na bini zauzeli momci iz benda Urlik, koji su prašili sirovi i energični punkrock. Bend je veoma uvežban, odlično izgledaju na sceni. Atmosfera u publici je sjajna, i pored toga sto je bilo više ljudi naspram veličini prostora, ali to je cela poenta. Kao da ste prisustvovali scenama sa snimaka iz The 100 club. Ne preterujem. Sledeću grupu ne treba posebno predstavljati, jer verujem da ste ih svi već slušali uživo. To je grupa NAGÖN. Klasicni street/punk, pomešan sa garaznim rock’n’rollom. Zvučali su odlično i tačno. Sve je bilo kako treba, energija, kvalitet, scenski nastup, samo su dodatno zapalili atmosferu.
Na red su dosli gosti iz Novog Sada, Vršnjačko nasilje. Ako bih morao da izaberem, koji je nastup ostavio najveći utisak na mene, rekao bih da su to oni. Od početka do kraja zvučali su ubedljivo, pravi Oi! zvuk. Scenski vrlo dominantno. Komunikacija sa publikom je odlična. Pred početak koncerta, Mige i ja smo pričali o nastupu The Chisel-a na prošlogodišnjem To Be Punk Festivalu i koliko su bili dobri, pogotovo Callum Graham, svojim samouverenim nastupom. Baš to sam sinoć video u njihovom nastupu. Skakao sam i pevao, posebno uz pesmu “Uporni i besni”. U jednom momentu publika je gromoglasno krenula da peva refren pesme i pljeska rukama, imao sam dojam da smo na Boleyn Groundu.
Hardcore punkčina za kraj. Veče su zatvorili veterani iz Smederevske Palanke, grupa Nabla. Dvadesetominutno prženje repertoara iz devedesetih, od kojih je neizostavna “Zemlja senki”. Drago mi je sto sam ih video uživo, nakon toliko godina. Na netu sam iskopao da je bend nastao tokom letnjeg raspusta 98’ godine, a sa ozbiljnim radom su počeli 99’ i da su verovatno jedini naš bend koji je svirao na legendarnom Monte Paradiso Festivalu. Osim vikend koncerata po Srbiji, bend je odsvirao i jednu turneju po Srbiji i Makedoniji sa hrvatskim bendom Amok, jednu hrvatsku turneju I jedan letnji festivalski izlet po Hrvatskoj.
Kako se koncert završio, krenuo sam po glavi da slažem utiske ne bi li kada dođem kući već bacio koje redove u Word. Došao sam kući i seo za komp. U glavi odzvanja pesma Uporni i besni, a ja sam bio uporan da dok je još sve sveže napišem izveštaj za BTS sajt, koji počinje sa radom 1.februara. Dobar deo teksta je ipak morao da saceka novi dan. Eto, možda sam otišao naširoko, iako mi to nije bio cilj, ali nisam mogao, niti želeo kraće. Pozdrav do sledeceg puta.
SF SN
Dule hcXbg