„Bilo je odlično veče,
u vazduhu dobra energija,
bilo je odlično veče,
šiba me betonska nostalgija….“
Refren koji najslikovitije opisuje događaj prošle subote u prepunoj SKCNS Fabrici, koja je bila svedok jedne od najboljih punk večeri u poslednje vreme. Rečima, teško da mogu opisati atmosferu kakva je bila te noći, onom ko nije bio (ako uopšte i ima takvih), a ostali će se sasvim sigurno složiti sa mnom. Kada je izašla vest o ovom koncertu, preko 400 karata je otišlo još u pretprodaji. To je onaj događaj za koji kažeš: „Svi su bili tu!“. I zaista jesu. Svako ko ima bilo kakve veze sa punk muzikom, bio je tamo. Enough said.
Ispred Fabrike sam se našao sa ekipom oko osmice. Pre koncerta odlazimo u šetnju do Limanskog parka i vraćamo se nazad taman na početak. Spuštamo se lagano, dosta mase. Svi su očekivali najbolje od „Fiskalnog računa“ i „Peter and the Test Tube Babies-a”. Sve je obećavalo dobar provod. Na kraju je tako i bilo!
Ko je iole posećivao nastupe Fiskalnog računa, upoznat je sa njihovim pesmama, a samim tim i sa kvalitetom benda. S toga ne znam da li je potreban neki osvrt na njihov stil muzike. Ovaj sastav je tokom godina izgradio svoj prepoznatljiv identitet, načinom na koji iskazuju svoja osećanja i stavove u pesmama, čvrsto i nedvosmisleno, bez ikakve zadrške. Mislim da su izrasli u jedan od najboljih domaćih street punk bendova.
Svoj nastup su otvorili pesmom „Panika“ sa njihovog poslednjeg albuma „Betonska nostalgija“. Zatim, ređale su se pesme sa istoimenog albuma kao i sa prvenca „Naša stvar“. Sve je ovo bilo vrhunski. Ekipa je odlično uvežbana. Snažno, emotivno, energično, baš kako treba. Primetna je posvećenost pri odabiru svake pesme, svi hitovi su tu. Pauze između pesama gotovo da nije ni bilo. Predobar scenski nastup, kao da sam gledao predstavu sve vreme. Atmosfera zajedništva benda i publike od prvog momenta. Najdraži trenutak bio mi je kada su na samom kraju odsvirali i moju omijenu pesmu „Naša stvar“. Skakao sam i pevao dok mi glas nije pukao, a kapiram da nisam jedini. Na kraju nastupa, uspeo sam da dobijem odštampani spisak pesama. Hvala Knoru na tome!
Ono što su ti momci pružili te večeri, ostavilo me je bez teksta (i figurativno i bukvalno), a ono glavno tek sledi. Nakon njih, uz minimalno nameštanje izlaze Peteri. OK, let’s burn!
Bend koji ne treba predstavljati, s obzirom na to da sam o njima već pisao u prethodnoj recenziji („Warming up!“), s toga ću se ovde zadržati samo na njihovom nastupu. Uf… šta tek reći za ove majstore. Kada su izašli i zasvirali „The Jinx“ totalno sam odlepio, nisam mogao da verujem kako dobro izgleda i zvuči sa bine. Posle su nastavili dalje, šareno….svega je tu bilo od „Every Second Counts“ i „Easter Bank Holiday ’83“ do „Let’s Burn“, „Blown Out Again“ „Maniac“ „September, Pt.1“ i „Spirit Of Keith Moon“… Nema dela pesme, niti jedne sekunde da ne valja. Neprestana, neumorna energija, tukla je sa bine sve vreme, da smo svi bili oduševljeni njihovim nastupom.
Publika sve vreme peva zajedno sa bendom. Prosto, ne želiš da prestanu da sviraju, a izgledali su kao da nemaju nameru. Zvučali su precizno, navežbano, odsvirano po ko zna koji put. Preovlađuje brži tempo. Ima i dobrih solaža. Sve je tu, sve utegnuto kako treba. Najznačajniji deo večeri bio je taj, kada su se dva puta vraćali na binu. Publika je želela još. Veče su završili pesmom „Blown Out again“. Tako smo se na kraju koncerta i osećali. Ta količina energije i taj zvuk, oduvali su nas sve!
Nakon koncerta, ostajemo još malo ispred kluba. Od zujanja u ušima, što je potrajalo naredna tri dana, ne čujem ništa. Veče završavamo na dobro poznatom mestu, ovog puta smo tamo stigli prvi!
In Yer Face!