Šta napisati posle jednog opako dobrog vikenda provedenog sa najbližim drugarima, tokom kojeg smo prvi put posetili Sombor, i ono najvažnije, po prvi put prisustvovali festivalu Pank na Salašu? Evo prolazi već drugi dan, a utisci još uvek ne popuštaju ni najmanje. Devet je ovog puta bio talični broj za nas. Nedelju dana pred festival polako smo provlačili ideju da bi ove godine trebalo otići – što zbog odličnog line upa, što zbog činjenice smo izostali prethodnih 8 izdanja. Na to smo pridodali podatak da nismo skoro bili na koncertu koji nije održavan u Beogradu ili Novom Sadu. Neizvesnost je ponovo prisutna, ali ipak, nekoliko dana pre subote znali smo da sigurno idemo.
Putovanje se malo odužilo ali stižemo u Sombor u neko predviđeno vreme. Smeštamo se, odlazimo do grada da bi jeli i malo obišli centar. Ubrzo sedamo u auto i krećemo ka salašu. Stižemo neposredno pred početak, dovoljno da se pozdravimo sa poznanicima i malo izvidimo kako to sve izgleda. Odmah smo počeli da komentarišemo kako je mesto super, i kako nas sigurno očekuje veče za pamćenje. Sama ideja da se na salašu organizuje pank festival, u jednoj opuštenoj atmosferi, bila je jedno potpuno novo iskustvo. Čast da otvore ovogodišnji program pripala je akustičnom dvojcu See It My Way.
Momci su lepo zagrejali masu i napravili dobru uvertiru za ostatak večeri. Za vreme njihovog nastupa prostor ispred bine bio je solidno popunjen, ali moram napomenuti da su ljudi pristizali praktično tokom cele večeri. Nakon njih slede The Wrishlas, bend koji samom svojom pojavom izmamljuje osmeh na licu. Ako neko ne zna, u pitanu je verovatno najmlađi pank bend na ovim prostorima (ali ne po stažu, već po godinama članova).
Wrishle su pored svojih pesama odsivirale i obradu Mitesersa. Posebno nam je drago da ih, posle svirke koju su imali kod nas u Smederevu, sve češće zovu. I oni sami ističu da im je ta svirka posebna, i da jedva čekaju reprizu kroz nekoliko nedelja. Pošto sam bio u njihovoj blizini tokom ostatka večeri mogao sam da vidim iskrenu sreću i zadovoljstvo što su tu. Svaki bend su ispratili sa jednakim entuzijazmom.
Treći bend te večeri je Neven. Siguran sam da ovde mogu da ne napišem apsolutno ništa, a da neko ko ovo čita može da zna kako je bilo. Eksplozija energije na bini i ispred bine. Peva se, skače, pada, podiže… Pale se i prve baklje, koje su sporadično paljene do kraja večeri. Zapravo je samo jedan lik u mojoj blizini sam upalio sigurno 4 – 5 baklji, a bilo je i drugih. Standardan repertoar pesama, ovoga puta premijerno sa novim, trećim, bubnjarem.
Došlo je vreme i za prvi od ukupno tri benda iz komšiluka. Antitodor iz Pule nam je isporučio dozu odličnog punk rocka. Bila je ovo jedna od retkih prilika da ih vidimo kod nas. Nadam se da će se to promeniti. Ređaju se „Dobrodošli u Hrvatsku“, „Ne bojim se“, „Zbogom, Pulo“…
Između pesama zahvalnost svima što su prisutni, oduševljenje atmosferom, kao i priča o pojedinim pesmama.
Salaš je uveliko ispunjen. Ima svega, starijih, ljudi sa decom, mlađih, ljudi koje redovno viđamo na svirkama, metalaca… Da ne zaboravim da pomenem i DJ Migeta, koji je puštao svoj izbor punka pre početka koncerta, i u pauzama između bendova.
Sledi novo ubrzanje sa bendom Peripetija i pesmama sa nedavno objavljenog prvenca „Zar nisi besan?“. Brzo, glasno, besno, angažovano. Otprašiše svoj set, koji sam nažalost morao da malo skratim, kako bih nešto pojeo. Ali, s obzirom da su jedan od koncertno najaktivnijih bendova u poslednje vreme, neću dugo čekati da to nadoknadim: već sledećeg petka ih gledam na Hardcorner festivalu.
Za Debeli Precjednik sam prvi put čuo početkom 2000ih, ali se tek sada poklopilo da ih vidim uživo. Znao sam da su bezbroj puta svirali ovde, da imaju ozbiljnu fan bazu i sve to. Ali, ono što je usledilo totalno me je ostavilo bez teksta. Ludnica u pravom smislu te reči! Publika peva, svi pokušavaju da se probiju što bliže, ponovo baklje… Stvarno, bez nekog preterivanja, ne znam šta bih napisao osim da se pogledaju snimci, pa ako neko ne veruje neka se i sam uveri. Energija koja se osećala tokom cele večeri kuminirala je u tim trenucima.
Festival zatvaraju omladinci iz Pule Liquid Supercharge. Iako je ponoć već prošla, i pored činjenice da su bili sedmi bend te večeri, ispred bine je prilično živo. I njih sam gledao prvi put i odmah krenuo da cimam Miloša da ih dovede kod nas. Odličan bend, i zaista sam presrećan što se u poslednjih nekoliko godina pojavilo toliko fenomenalnih bendova.
Nakon kraja koncertnog dela usledio je nastavak DJ programa. Ovoga puta vrteo se dnb. Ostali smo još neko vreme da sumiramo utiske, nakon čega je usledio povratak u smeštaj. Sutradan smo još malo procunjali po Somboru, a zatim otišli u NS gde smo šetali i popili piće u Crnom Ovnu. U Smederevo stižemo u 18.
Kao što sam već napisao, ovo je za nas kao novajlije bilo jedno sasvim novo iskustvo. O ovome ćemo još dugo pričati, a verujem i svi ostali koji su bili prisutni. Toliko pozitivne energije, odlični bendovi, fenomenalna atmosfera… zaista, posle ovoga se osećam nekako privilegovano što pripadam tu, što sam mali deo scene koju čine svi ti divni ljudi. Naravno, moji drugari dele iste utiske, pa mi se čini da ćemo nadalje biti redovni gosti salaša. A pokušaćemo da posetimo i što više drugih festivala na kojima nikada nismo bili. Velika zahvalnost organizatorima što guraju ovu priču, koja će sledeće godine proslaviti desetogodišnjicu.
