Drugstore, Beograd, 6.9.2024.
Godinu dana nakon premijernog izdanja, u Beogradu je održan drugi po redu HardCorner Fest. Ovo je bilo moje vatreno krštenje, s obizirom da sam o prošlogodišnjoj epizodi čitao iz pera Zgroa, što mu dođe, pa skoro kao da sam i bio. Za razliku od Zappa Barke, ove godine Drugstore se pokazao kao idealno mesto za ovakva dešanja, pošto je reč o nekadašnjem industrijskom kompleksu, ogroman, mračan prostor, koji oslikava jedno davno prošlo vreme. Ko je bio tamo, zna o čemu govorim, a oni kojima je ovo bio prvi put, sigurno će mu se rado vraćati.
Slogan festivala bio je isti kao i prošle godine: „No headliners, no support bands.“ Tako treba da bude uvek! Zato je sjajna ta fora sa žrebanjem rasporeda ko kad svira pola sata pre početka nastupa prvog benda. Line up je takav da izuva iz cipela, patika, čizama, ma čega god, nije bitno kakvu obuću nosiš, dodji da zaplešeš sa nama, moto je festivala. Ovog puta, žreb je hteo da prvi nastupaju momci iz beogradskog sastava Quasarborn. Spremite se, voz stiže!
Tačno u 20h zauzimaju svoje mesto na bini i HardCorner Fest može zvanično da počne! Svako ko je ljubitelj progresivnog trash metal zvuka, obavezno neka čekira ovaj bend, jer su zaista vredni pažnje. Prvi put ih slušam uživo i kada bi me pitali kako bih opisao njihov nastup, pustio bih im pesmu „Voz“. Zašto baš voz? Zato što ovi momci gaze kao voz. Ostao sam zabezeknut. Energično, brzo, svaki njihov takt te pomeri sa mesta. Uglavnom su svirali stvari sa njihovog novog albuma „Novo oružje protiv bola“. Sve je to utegnutno, precizno, uvežbano, bukvalno kao da su rođeni na bini. I sad dok kucam ovaj izveštaj, u pozadini gruva „Ne možeš imati sve“. Vrlo moguće da ne možeš, ali mi imamo Quasarborn, rekao bih sasvim dovoljno. Samo rokajte!
Kraću pauzu sam iskoristio da proćaskam sa Milošem i Simketom, da se malo osvežimo, jer uskoro na red dolazi Reckoning. Od ovih majstora tačno znaš šta da očekuješ. Mada iako to znaš, svaki put premaše očekivanja (nemoj imati očekivanja, haha). Kombinacija žestokih rifova, bubnjeva i melodičan Milošev vokal, fino te voze i prosto te same teraju u prve redove ispred bine. Uragan je trajao nekih pola sata, tokom kojih su spržili set listu pesama, među kojima su bile I’ve Forseen The End, The Reek Of Silence, The Maze Of My Own Making. Ujedno, najavili su svoj EP koji će biti objavljen uskoro, ali koji je i premijerno predstavljen te večeri.
Na red je došao Urlik. Imao sam prilike da ih slušam par puta, a poslednji je bio u AKAB Okretnici, ako se dobro sećam. S toga sam dobro upoznat sa gradivom, pa sam na čas otišao dobro pripremljen. Na festival su se pojavili sa novim basistom u sastavu. Nastup su otvorili pesmom „Ružni grad“ i za nešto više od pola sata opasnog peglanja, oduvali su nas sve. U publici je nastao totalni haos, energija je bila na vrhuncu. Jedna za drugom, ređale su se stvari sa novog albuma U Sumrak, Mrak, Oblak, Od humanizma do mizantropije… Bio je to garažni pank u svom inicijalnom obliku, sirovo, besno, puca od energije. Iste večeri kada sam došao kući, nastavio sam da vrtim stvari sa ovog albuma. Savet: preslušaj, ostani zatečen, pa onda opet u krug tako, jer drugačije ne može.
Kakva Peripetija!! Auu, šta bi ono?? Za nešto više od petnaestak minuta momci su doslovno obrisali patos sa publikom, koja nije znala gde se nalazi, pa je bend morao da se vraća ponovo na binu, jer nam nije bilo dovoljno! Nervozno, besno, angažovano, upečatljiv scenski nastup i komunijacija sa publikom između pesama. To je to, hardcore punk na svom vrhuncu. Ako već nisi do sad, poslušaj njihov prvi EP, „Zar nisi besan?“.
Jedan od bendova koji je ostavio snažan utisak na mene te večeri je bend iz Zagreba, Heihaizi. Uživo sam ih slušao na To Be Punku prošle godine kad bukvalno zbrisaše sve za nepunih pola sata. Njihov prvi album objavljen je udruženim snagama dva mala izdavača, jedan iz Švedske „Savage Records, odnosno „Push My Buttons, a drugi iz Nemačke „Turbo Discos“. Ludo je, brzo je! Kakav bend! Neverovatno su uigrani, precizni, ubitačno dobri. Sve upakovano kako treba. Pesme su kratke u kojima prednjači gitarista Josip sa fenomenalnim reperskim vokalom. Nema dela pesme, niti jedne sekunde da ne valja. Ostao sam impresioniran. Ako i kada budete imali prilike, ne propustite ih, odužiće vam se!
Došlo je vreme za POPIK i njihov premijerni nastup na ovogodišnjem festivalu, koji sam lično najviše iščekivao. Ovaj sastav je tokom godina izgradio svoj prepoznatljiv identitet, načinom na koji iskazuju svoja osećanja i stavove u pesmama, čvrsto i nedvosmisleno, bez ikakve zadrške. Scenski vrlo dominantno. Komunikacija sa publikom je odlična. Neprestana, neumorna energija tukla je sa bine sve vreme. Strašan bend! Na kraju nastupa, uspeo sam da dobijem odštampani spisak pesama. Hvala Sharanu na tome! Kolekcija je upotpunjena i majicom.
Nakon POPIKA, na red su došli momci iz trash metal grupe Atomic Faulta. Za mene jedina nepoznanica u celokupnoj postavci ovogodišnjeg festivala. Bend je objavio svoj debi EP „Lobotomized“ 2023. koji nisam imao prilike da čujem ranije. Mladi su, vidi se posvećenost onome što rade, tako da će vremenom to sve leći kako treba. Samo prašite!
Na kraju, želeo bih da istaknem nekoliko stvari. Pod jedan, sjajna organizacija, kapa dole! Sve je bilo na mestu, od žrebanja, pa do toga da je sve krenulo na vreme. Bravo! Tako uvek treba da bude. Pod dva, želeo bih da istaknem genijalne bendove, koji su svojim nastupom pokazali zašto su pozvani da sviraju pred mnogobrojnom publikom. I za kraj, publika, esencija HardCorner festa, a to smo zapravo svi mi, i zato you can’t stop this!
Vidimo se idućeg puta! Što bi Rajko rekao: “Nemoj da te nema!!”