Uvek je bio tu – nije bilo šanse da ga ne sretneš tokom večeri. Sada mi se čini da je uvek bio i nasmejan. Ono što je sigurno jeste da je uvek bio spreman za priču i šalu. Za organizaciju oko klope još više.
Dolazio je na sva dešavanja da bi podržao sve. Iako nije bio deo BTS hardcore/pank ekipe – bio je deo BTS hardcore/pank ekipe.
Ovo je fotka sa poslednjeg koncerta koji smo organizovali. Uvek je govorio da se s te pozicije najbolje vidi sve šta se dešava.
S jedne strane su televizori, gde je svakodnevno pratio razne rezultate i utakmice. Ne znam nikoga ko je toliko zabavno igrao kladionicu – sa minimalnim ulozima od 10 ili 20 dinara, pa ponekad dobije 100, 200 ili 300. Jednom je čekao samo još jedan gol za neki „visoki“ dobitak od tipa 700 dinara. Izvođač penala je nekako uspeo da se saplete tako da ništa od toga.
S druge strane je pratio bendove, gledao kako sviraju, posmatrao publiku i sutradan redovno iznosio svoja zapažanja.
Mnogo puta sam sedeo na tom mestu i osećao se nelagodno kada on uđe.
U jednom trenutku i ostali su počeli da zaobilaze tu stolicu jer je to bilo njegovo mesto.
Mislim da će nam ta prazna stolica praviti mnogo problema u narednom periodu.
Često je spominjao da mu je najverovatnije najomiljeniji film Highlander (Gorštak) sa Kristoferom Lamberom iz 1986. Ako neko slučajno nije gledao ovaj klasik – u njemu neki posebni ljudi imaju dar da dostignu besmrtnost.
Mislim da smo se, do pre neki dan, družili sa jednim takvim junakom.
U filmu često izgovaraju onu rečenicu:
„Može biti samo jedan. (There can be only one!)“
To ću sada reći i ja –
Može biti samo jedan Mek.
Putuj, druže.
Aleksandar Popović – Mek (1967–2025)
